У секси општини познатој под називом Мало Црниће, једна од познатијих институција јесте и Библиотека, која носи име нашег писца и боема, Србољуба Србе Митића – човека из села Црљенац који је оставио дубок траг у српској култури. Сваке године, током наше „највеће културне манифестације“ републичког карактера, која је заправо креација самог Србе, подсетимо се његове величине и важности.
Тада се, наравно, деси нешто невероватно – појаве се важне личности из културног и јавног живота, долазе да се поклоне на Србином гробу и одају почаст његовом великом делању. Читав Ћациленд слави Србу Митића, а људи се такмиче ко ће бити ближи гостима. И све изгледа лепо и културно… све док манифестација не прође! А онда, до следеће године, Србу Митића ретко ко и помене – осим ако се изненада не појави неки познати уметник и у шоку упита: „Извините, а где је гроб овог великог песника?“
Тада настаје паника! Ћаци гледају један у другог, изгубљени као на контролном задатку: ко ће сад да иде на гроб? Али нема везе, јер је у току свечана седница, а општински кмет држи говор, пажљиво броји ко је у сали и ко је аплаудирао два пута. Срба ће морати да сачека следећу годину.
Библиотека која је реконструисана, али питање је како… и за колико?
Својих пет минута славе добила је и библиотека „Србољуб Митић“, која је реконструисана (наводно) како би грађанима била доступнија и пријатнија за читање. Реконструкција је обухватала и изградњу читаонице и отвореног летњег простора, који гледа право на спортски терен. Некада давно, тај простор је био место културних и уметничких програма.
И морамо признати – на папиру све делује одлично! Простор је модерно уређен и опремљен, баш оно што је библиотеци требало! Али, ето га малени клише: библиотека сада изгледа као све осим читаонице. (Ту тему ћемо оставити за други пут, јер је рентање простора изгледа далеко профитабилније.)
Математика из кметове учионице и финансијска магла
Најзабавнији део приче почиње кад се постави кључно питање: „Колико је коштала ова реконструкција?“ Одговор зависи од тога ког датума питате. На једној седници директорица је поносно рекла да је адаптација коштала 600.000. Али већ на другој седници та сума је скочила на 800.000. А онда, схвативши да бројање није њена специјалност, директорица (иначе „водитељ пројекта“) је у паници признала пред одборницима Ћациленда: „Знате, ја се не разумем баш у те бројеве…“
Али, не брините! Иако се можда не разуме у бројеве, чини се да се у новац разуме одлично! Јер, како другачије објаснити што нигде не видесмо финансијски извештај Библиотеке? Нема га ни на званичном сајту, нема ни финансијског плана, ни плана јавних набавки. Нема ничег! А тамо раде само два радника и поменута директорица. Чиста магија!
Ипак, коме требају папири кад имамо главног Кмета? Он је устао, објаснио све до ситних цреваца, тако да је Ћацима све било кристално јасно (иако никоме другом није). И тако, реконструкција је усвојена, сви срећни, сви задовољни. Цена? Ма, кога брига!
Приватне журке о нашем трошку
А шта се дешава у тој фенси библиотеци? Па, кажу, одржавају се неке промоције. Али, кога промовишу? Присутне углавном нико не познаје, све личи на неке приватне догађаје. А ко то плаћа? Па, наравно, општински буџет! Наш новац! Изгледа да од свих тих „промоција“ највише користи има… па, погодили сте, директорица.
Закључак: Ћаци најбоље знају!
Овако завршавамо причу о библиотеци „Србољуб Митић“ – месту где се читаоница претворила у мистерију, реконструкција у тајну, а бројеви плешу како Кмет свира. Јер, како то иде у Ћациленду, важно је да прича звучи лепо, а папири… па, папири су за оне који се разумеју у бројеве. Овде је довољно да се разумеш у новац. И да знаш да „Кмет зна најбоље.“
Да ли се сећате Мало Црниће Њуз ФБ профила? Сећају се и они Вас.