У Малом Црнићу, том драгуљу Ћациленда, поносно стоји Центар за културу. Некада давно, ова институција је била место где се рађала културна чаролија. Основан од стране интелектуалаца и ентузијаста, Центар је окупљао глумце аматере, сликаре, љубитеље писане речи и све оне који су културом желели да обогате своје животе.
Треба издвојити неке легендарне осниваче – попут Милосава Миленковића, дипломираног правника и драматурга. Или, наравно, Србољуба Србу Митића, признатог песника, и Миодрага Мићу Несторовића, легендарног директора ФЕДРАС-а (Фестивала драме аматера села). Они су својом љубављу према култури створили место где су људи могли да стварају, глуме, пишу и уживају.
Али, онда је стигло „модерно доба“ и ствари су постале, па… знате како – мало другачије.
Кад Ћаци преузму културу
Данас у Центру за културу више не морају да раде људи заљубљени у културу. На чело Центра може доћи било ко – приватник, продавац, газда неког ланца радњи. И тако, наш садашњи директор стигао је на функцију са дипломом са Мегатренда и искуством које укључује рад у породичним продавницама. Најзабавније је што пре него што је постао главни за културу, овај директор није имао ни дан радног стажа у државној служби. Али, ко броји? Ћације сигурно не!
Неко ће рећи: „Па како се онда запослио?“ Е, ту долази Ћацилендија чаролија! Тамо где закони нешто не дозвољавају, Ћаци увек измисле нова правила. Стара правила се мало „прилагоде,“ у овом случају уз помоћ правника у Центру за културу, који је буквално писао нова правила конкурса да би баш кандидат без услова (приватник и кореограф без поздрава култури) испунио оно што треба.
Тако је наш садашњи директор постављен, окружен разним „пријатељима.“ Судски процес који је уследио (јер су га два легитимна кандидата тужила) изгледа још траје, али он је овде већ четири године, а управо је и реизабран уз велике похвале за „креативност.“
Реконструкција: Све што не личи на прошлост – рушити!
Чим се зацарио у Центру за културу, Ћаци је кренуо са „модерним идејама.“ Прва одлука: стари добри клуб, место окупљања аматера, глумаца и љубитеља културе, је – срушен. Прича о представама, старе фотографије, анегдоте – све је нестало, замењено модерним кафићем. Али кафић више није за аматере. Сад ту може да уђе само ко има „врло важно питање“ за Ћација. Остали? Боље не!
И то није било све! Док је ентузијазам растао, спустио је руку и на зграду, видео је да је градња идеална за уградњу. Затворио је две терасе – једну с предње стране, другу с бочне. Законске дозволе? Никоме није јасно… али кумови и мајстори су се луксузно опробали на овом пројекту. Колико је све то коштало? Ништа није транспарентно, али изгледа да је Ћацијама све било кристално јасно.
Аутобус који више не вози културу
И ако мислите да је ту крај приче – грешите. Директор је, пун идеја за „подизање културе,“ купио аутобус! Замисао је вероватно била да тим аутобусом Центар вози глумце, фолклористе и уметнике на фестивале и манифестације широм општине и Србије. Како звучи? Као дивна идеја!
Али… реалност у Ћациленду је увек мало занимљивија. Аутобус је, уместо због културних спектакала, више служио за митинге. Возио је присталице Ћација тамо где је било потребно. Фолклорци? Глумци? Они су изгледа морали сами да се снађу. Јер, у Ћациленду, аутобус је „мултифункционалан“ – вози за културу… кад нема митинга!
Култура уназад
Резултат свега? Центар за културу у Малом Црнићу данас више није оно што је био. Љубитељи културе изгубили су своје старо место, ствараоци су остали без подршке, а градска култура постала је „модерна“ само за привилеговане.
Али, Ћације, сасвим задовољни, немају разлог за бригу. Реконструкције су завршене, правила су написана, а аутобус је спреман – за сваку врсту путовања. У Ћациленду је све је могуће, осим да култура преживи.
Autor veštacka inteligencija